Шкабо (Београдски синдикат) - Пријатељу | Текст песни

• Тексты песен
• Шкабо (Београдски синдикат)
• Пријатељу

Под старим мостом преко смрдљивог канала

Твоја постеља је хладна. Залуд месецу се јадаш

На празан стомак своју истприју сањаш

Силна зелена пространства којим трчала је храна

Убила их сива маса ових безличних здања

Међу којима машине јуре ко муве без глава

Надвио их облак смога, из ког сива киша пада

Кисела вода коју пијеш из бара

Понекад се снађеш, моје вечераш остатке

Сигуран у сенци своје уличице мрачне

Клониш се света јер провоцираш простаке

А бриде ребра још од последње сеансе

Живи синоним за невоље,незгоде и патње

За које кривац зна се, газим теби обећање

Јер моме путу напред слабо лежао је лавеж

Ти не умеш да ме мрзиш, ја не умем да се кајем

Било па прошло, није ко да марим

Време је просто, овако стоје ствари:

Самог те остављам, пријетељу стари

Ниси ме достојан, цркни, искрвари!

У ноћи, за светлом стигао си у мој логор

У потрази за пленом нашао си нови чопор

Шуме оковане ледом решили смо симбиозом

Оштрим очњацима, стрелом. Племе хранили смо ловом

Ја сам појео сво месо ти се заситио коском

Сном на месту топлом, штитиш мене и потомство

Твоја оданост и помоћ се завршава гробом

Прогрес. пут сам прешо, шуму залио бетоном

Заборавио све што сам живео са тобом

Исконску верност сам ти платио ђоном

Себи правдам се децом док ти сервирам отров

Јер ти си дивља прошлост,ја сам стерилни робот

Опрости,опрости моји медији су прости

Само сензација, профит, страха велике очи

И апсурд, јавност твога угриза се боји

А бира плаћен слој да нам свима глође кости

Младост да нам коси. Звече оштрице, пиштољи

Да се додатно сморим себи продајем хероин

Пестициде трошим. Рак у вештачкој боји

Самом себи мажем очи страхом од гована твојих

А моја смрде, не могу да их склоним

Па скупљам људе да те улицама гоним

Милости трунке за тебе не постоји

На смрт ти суде јер превише ме волиш

Било па прошло, није ко да марим

Време је просто, овако стоје ствари:

Самог те остављам, пријетељу стари

Ниси ме достојан, цркни, искрвари!