Do pola jedan je bila na casu klavira onda korakom merila grad i usput gledala izloge pardon, svoj odraz u njima u kosi jos, poput venca, ona molska kadenca mala vracka da upravo tad uz caffe Kibic polagano nadodje on, kao plima
Ref. Tajne su tu zato da ih neko nasluti postoji rec koja vredi tek kad se odcuti Bogu je kanuo caj svud je prsnuo sjaj
Jedan platan ce ostati zlatan ona kroz smeh cvrsto svoju kajdanku stisce ne drhti on, to je samo to uvelo lisce blazeno Miholjsko leto jedno i sveto za njih
A on je nosio naglas svojih skoro osamnaest sve cesce mu govore vi beges u grudima udara bije u bronzane zice u dzepu sretni staklenac ko ono novcic i zdenac mala vracka da nestanu svi a ona bane ko lupez i prospe mu kosu u lice
Ref.
Kao osrednji klo¹ar malo prosed i prostar na uglu sam zastao sam ne tako dobar oktobar i misli sve u ruskom ¹timu a, onda shvatih, na prepad da te volim, ko nekad vreme samo raspiruje plam u meni miholjsko leto to prkosno Sunce pred zimu