jos jedno od onih noci koje traju dugo predugo bez sna kada pocnu da bole sve izgubljene bitke cak i one koje sam davno zaboravio ili sam bar mislio da jesam kada shvatim gde sam i kad pomislim kuda...
kako mrzim kada mi kazu svet je tvoj to je laz samo fraza, gde je tu draz samo prividna extaza vaza za nove lazi, kazu kazi da li bi laku zaradu, kazem vazi i poletim gore da zagrlim nebo ali se setim da ne znam da letim... jebi ga kasno se setim i bolan pad u ovaj crni grad nikada nije bolelo kao sad Beogard mi je jos jednom pokazao svoju tamnu stranu svaku manu spreman da iskoristi u svakom danu i kada pomislim sad sam na dnu pocnem da propadam, a i dalje sam tu na istom mestu samo sa manje volje manje vere u bolje oko mene lazni prijatelji, drolje kazu nebo je limit, a ovde nebo je blizu dani prolaze u nizu jos jednu krizu prebrodio koliko god mastao i prastao, pratio i vodio izgleda da imamo neku bolest retku ceo zivot ispocetka, ceo zivot na pocetku...
noc, sve je crno iznad grada... i cekam dan da svane, mrak da nestane.. i ova kisa ne prestaje da pada kapi kao suze teku niz prozore...
potpuno sam sam, jer vise ne verujem nikom svi su me prodali svi traze neku korist verujem samo andjelu sa dobro poznatim likom dugo sedim i pricam sa njom, sa njenom slikom moje oci joj govore sve, nisu potrebne reci, NE! , ona me razume.. i jedino sto mogu je da opet pomolim se bogu da cuva je gore kad nije mogao ovde nocne more su velike kao more u krevetu se davim do zore, moje misli se bore da nadju put iz mraka, ali noc svaka prodje a i dalje stoji... zidovi ko cvrst da glava me vec boli kazu voli neko moli na ranu stavi soli pa ga polij benzinom i zapali izdrzacu sta mi fali sto ste stali nista mi niste dali dani mi prolaze u nizu hocu vise kada trazim kazu tise... opet se davim u ovom sivilu, i po pravilu nestajem u nistavilu...
noc, sve je crno iznad grada... i cekam dan da svane mrak da nestane.. i ova kisa ne prestaje da pada, kapi kao suze teku niz prozore...
opet je lose, dobijam krose, ipak stojim, brojim po ko zna koji put malo se bojim borim se protiv celog sveta nesto da stvorim moj svaki pokusaj leta, nekom smeta zato povukao sam crtu i bezim odavde u vrtu dobre nade, svako krade, nema nade imam svoju viziju, vise ne gledam televiziju radim samo ono sto volim, sve probam da prebolim granice oko mene, s jedne strane ona i ja s druge strane ceo svet, ona vrlo dobro zna da nema pomoci sa strane, svako leci svoje rane krije mane, to nikada nece da stane svako moje kretanje, je sletanje svako plivanje je uzvodno, retko kad plodno ali i dalje tvrdoglavo teram po svom jer nije svaka oluja brodolom...
2x noc, sve je crno iznad grada... i cekam dan da svane mrak da nestane... i ova kisa ne prestaje da pada kapi kao suze teku niz prozore...