Kao u lutkarskoj predstavi Razdešenih udova sa očima bez sjaja Ljudi teturaju u gomili, s neba padaju paketi humanitarne pomoći. Ne mogu da verujem da se ovo nama dešava Da li se neko krivim oseća? Zovu me pašnjaci, krda slonova: "Što pre!" Da odem odavde i da ne gledam kako isforsirano bratstvo propada Ruske mećave, možda Afrika, bilo gde! Gde je dovoljno daleko pobeći da zaboravim sve grobove i crno nebo delo nepoznatog majstora. Vreme bogatih i ubogih - carstvo lopova Kradi da bi imao, ubij ako je potrebno Ponekad stvarno poželim da nisam tu, u zemlji divljaka na Balkanu prokletom... I dok lažem sebe da je sve ovo samo ružan san vetar donosi daleke glasove.