Београдски Синдикат - 2010 - Jош Ову Ноћ | Текст песни

• Тексты песен
• Београдски Синдикат - 2010
• Jош Ову Ноћ

Рефрен:
Ма дај да пијемо сад и кидамо,
БС сви заједно сад, још ову ноћ!
И ако не видимо се поново,
Делим срећу и бол, још ову ноћ!
Да ли видиш? Да ли чујеш?
Да ли осећаш? Да л’ разумеш?
Ова музика је ту, заувек да те подсећа,
на правом путу прати, а са лошег пута одвраћа.
А ово је наше можда последње вече,
другови моји дајте алкохол да тече.
Направите се луди и ако суза ми потече,
завршићу исечен, али никад недоречен.
Још ову ноћ, само да траје,
још само ову ноћ ја све од себе дајем.
И нека пукну гласне жице, зној ми спржи лице,
зовите Хитну да ме покупи са бине.
Сакрити тугу, не могу више,
покушавам да вичем, а у ствари једва дишем.
Све више и више скупљам снагу. Тише!
Београдски синдикат, још ову ноћ да гине.
Рефрен
Другови моји, још ову ноћ сам овде,
још ову ноћ, а онда сам решио да одем,
ево овде сад се кунем, у свету овом трулом,
љигав ја да живим, ја то нећу, ја не умем.
Ову ноћ уз ове звуке, уз само моје људе,
моје добре и луде, ако треба и да умрем.
На свет покварен пун туге, одлучио да пљунем,
ма к'о јебе сутра, нека буде како буде.
Још само ову ноћ за трен нашао сам спас,
а сваку нову ноћ к'о пожар нек се шири глас.
И џабе вам сузавац, гас, џабе утоке за пас,
ноћас немате довољно лисица за нас.
Јер, све ћу да сломим, крв да тече к'о сузе,
проклет био овај живот, кад си срећан све ти узме.
К'о река носи, проклет био, можда не видим вас никад,
ал' сећање нек сија, сјајно к'о Синдикат.
Рефрен
Дај ми још ову ноћ да кажем шта имам,
дај да још једном наздравим са свима,
у очима да видим да борба је жива,
па да одем са осмехом судбини у инат.
Свет је хладан, никог није брига,не занима их ништа ван своја четири зида,
тражио сам смисао између два стиха,
а пронашао људе који свему дају смисла.
Ове ноћи нека нас чују,
нек пробије се песма кроз ветар и олују.
Могу да нас хапсе, приводе и туку,
али немају начина да зауставе поруку.
Дискретни хероји доследни су кодексу,
праве вредности нису на продају.
Сутра када одемо песме нека остану,
да их певају к'о позив на коначну побуну.
Нашао сам вас, а пронашао себе.
Само заједно са вама, ми сећања не бледе.
Сад на крају пута, светлост са почетка сија,
кроз срећу, бол и тугу, што кроз речи се пробија.
Још ову ноћ, дај да дигнем своју чашу,
да још нас подсетим све, на вечну ватру нашу!
Што је палила и палиће, зло на које крене,
што је огњем светло бацала, да се с'пута тешко скрене!
Што је пламен истине, лаж у прах претвара.
Као сунце даје снагу, истином живот ствара!
Нека ватра вечне љубави, што је назвасмо Синдикат,
обасјава све људе и не угаси се никад!
Пријатељи, саборци и браћо, то су биле речи моје,
садa дајте чашу жучи, с' једном капи утопије!
Дајте путир из давнина, да га винем до висина!
Да попијемо чашу, за БС љубав нашу!
Рефрен

Београдски Синдикат - 2010 еще тексты