Разговарамо са Вилмом Нишкановић, музејским саветником и мр Татјаном Микулић, кустосом Етнографског музеја у Београду, ауторима изложбе „Гуњ–јелек–прслук”. Изложба је отворена 16. марта и трајаће до јуна 2016. у галеријском простору на првом спрату Етнографског музеја у Београду. Из богате збирке од 1267 гуњева, ауторке су, уз помоћ конзерватора, издвојиле и приказале 86 експоната из 19. и 20. века. Гуњеви и јелеци су били део свакодневног, али и свечаног традиционалног одела. Ношени су на целој територији Балканског полуострва и Панонске низије.
С почетка 14. века гуњ је био проста вунена простирка, покривач и огртач који се носио преко једноставне горње одеће; нека врста капута са дугачким рукавима. Временом се крој мењао. Рукави су се кроз векове скраћивали да би се дошло и до јелека, кратког прслука без рукава Ипак, гуњ је све до половине 20. века остао део традиционалне сеоске ношње и грађанског костима. То је иначе заједнички назив за мушки и женски хаљетак од вуне, сукна. Израђивале су га занатлије абаџије и терзије, а ређе се шио у кућној радиности. Одабир материјала од којег је прављен, као и вез којим је украшаван, означавао је не само умеће занатлије већ и друштвени статус власника.
У другој тематској целини „Ризнице“ доносимо вам тонске слике са традиционалног скупа Дани Стефана Митрова Љубише, који су организовали Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића “ Дробни пијесак” и Етнографски музеј у Београду. Скуп је одржан од 13. до 15. марта и био је посвећен приморској културној баштини – свадбеној и музичкој традицији Црногорског приморја.